Недавно је влада САД наставила да ескалира своју политику „реципрочних тарифа“, формално уврстивши Бангладеш и Шри Ланку на листу санкција и увевши високе тарифе од 37% и 44%, респективно. Овај потез није само задао „циљани ударац“ економским системима две земље, који су у великој мери зависни од извоза текстила, већ је и покренуо ланчану реакцију у глобалном ланцу снабдевања текстилом. Америчка домаћа текстилна и одевна индустрија такође је била ухваћена под двоструким притиском раста трошкова и превирања у ланцу снабдевања.
I. Бангладеш: Извоз текстила губи 3,3 милијарде долара, милиони радних места угрожени
Као други највећи извозник одеће на свету, текстилна и одевна индустрија је „економски спас“ Бангладеша. Ова индустрија доприноси 11% укупном БДП-у земље, 84% њеног укупног обима извоза и директно покреће запошљавање више од 4 милиона људи (од којих је 80% жена). Такође индиректно подржава егзистенцију преко 15 милиона људи у узводним и низводним индустријским ланцима. Сједињене Америчке Државе су друго највеће извозно тржиште Бангладеша после Европске уније. У 2023. години, извоз текстила и одеће из Бангладеша у САД достигао је 6,4 милијарде долара, што чини више од 95% његовог укупног извоза у САД, покривајући средњу и нижу класу робу широке потрошње као што су мајице, фармерке и кошуље, и служећи као главни извор ланца снабдевања за америчке трговце попут Волмарта и Таргета.
Увођење америчке царине од 37% на производе из Бангладеша овог пута значи да ће памучна мајица из Бангладеша, која је првобитно коштала 10 долара и имала извозну цену од 15 долара, морати да плати додатних 5,55 долара царина након уласка на америчко тржиште, чиме ће укупни трошкови директно порасти на 20,55 долара. За текстилну индустрију Бангладеша, која се ослања на „ниске трошкове и мале марже профита“ као своју основну конкурентску предност, ова царинска стопа далеко је премашила просечну маржу профита индустрије од 5%-8%. Према проценама Удружења произвођача и извозника одеће Бангладеша (BGMEA), након што царине ступе на снагу, извоз текстила из земље у САД ће пасти са 6,4 милијарде долара годишње на приближно 3,1 милијарду долара, са годишњим губитком до 3,3 милијарде долара – што је еквивалентно губитку скоро половине удела текстилне индустрије земље на америчком тржишту.
Још критичније, пад извоза изазвао је талас отпуштања у индустрији. До сада је 27 малих и средњих текстилних фабрика у Бангладешу обуставило производњу због изгубљених поруџбина, што је резултирало незапосленошћу око 18.000 радника. BGMEA је упозорила да ће, ако царине остану на снази дуже од шест месеци, више од 50 фабрика широм земље бити затворено, а број незапослених може премашити 100.000, што ће додатно утицати на социјалну стабилност и сигурност егзистенције људи у земљи. Истовремено, текстилна индустрија Бангладеша је у великој мери зависна од увозног памука (око 90% памука мора се купити од САД и Индије). Нагли пад прихода од извоза такође ће довести до недостатка девизних резерви, што ће утицати на способност земље да увози сировине попут памука и стварати зачарани круг „смањење извоза → недостатак сировина → смањење капацитета“.
II. Шри Ланка: Укидање царина од 44% смањује профит, индустрија стубова на ивици „прекида ланца“
У поређењу са Бангладешем, текстилна индустрија Шри Ланке је мањег обима, али је подједнако „темељ“ њене националне економије. Текстилна и одевна индустрија доприноси 5% БДП-у земље и 45% њеног укупног извоза, са више од 300.000 директно запослених, што је чини кључном индустријом за економски опоравак Шри Ланке након рата. Њен извоз у САД доминирају тканине средње и високе класе и функционална одећа (као што су спортска одећа и доњи веш). У 2023. години, извоз текстила из Шри Ланке у САД достигао је 1,8 милијарди долара, што чини 7% америчког тржишта увоза тканина средње и високе класе.
Повећање царинске стопе Шри Ланке на 44% од стране САД овог пута чини је једном од земаља са највишим царинским стопама у овој рунди „реципрочних царина“. Према анализи Удружења извозника одеће Шри Ланке (SLAEA), ова царинска стопа ће директно повећати трошкове извоза текстила земље за око 30%. Узимајући за пример водећи извозни производ Шри Ланке - „органску памучну спортску тканину“, првобитна извозна цена по метру била је 8 долара. Након повећања царине, цена је порасла на 11,52 долара, док је цена сличних производа увезених из Индије и Вијетнама само 9-10 долара. Конкурентност цена производа Шри Ланке је готово потпуно еродирана.
Тренутно, бројна извозна предузећа у Шри Ланки добила су „обавештења о обустави поруџбина“ од америчких купаца. На пример, Брандикс група, највећи извозник одеће у Шри Ланки, првобитно је производила функционални доњи веш за амерички спортски бренд Андер Армор са месечним обимом поруџбина од 500.000 комада. Сада је, због проблема са царинама, Андер Армор пребацио 30% својих поруџбина у фабрике у Вијетнаму. Још једно предузеће, Хирдарамани, изјавило је да ће, ако се царине не укину, његово извозно пословање у САД претрпети губитке у року од три месеца и да ће можда бити приморано да затвори две фабрике које се налазе у Коломбу, што ће утицати на 8.000 радних места. Поред тога, текстилна индустрија Шри Ланке ослања се на модел „обраде са увезеним материјалима“ (увезене сировине чине 70% од укупног износа). Блокада извоза довешће до заостајања у залихама сировина, заузимања обртног капитала предузећа и додатног погоршања њихових оперативних потешкоћа.
III. Домаћи сектор САД: Превирања у ланцу снабдевања + растући трошкови, индустрија ухваћена у „дилему“
Царинска политика америчке владе, која изгледа усмерена на „прекоморске конкуренте“, заправо је изазвала „противотежу“ домаће текстилне и одевне индустрије. Као највећи светски увозник текстила и одеће (са обимом увоза од 120 милијарди долара у 2023. години), америчка текстилна и одевна индустрија представља образац „узводне домаће производње и низводне зависности од увоза“ – домаћа предузећа углавном производе сировине као што су памук и хемијска влакна, док 90% готових одевних производа зависи од увоза. Бангладеш и Шри Ланка су важни извори одеће средњег и ниског ценовног ранга и тканина средњег и високог ценовног ранга за САД.
Повећање царина директно је повећало трошкове набавке америчких домаћих предузећа. Анкета Америчког удружења за одећу и обућу (AAFA) показује да је просечна маржа профита америчких добављача текстила и одеће тренутно само 3%-5%. Царина од 37%-44% значи да предузећа или „сама апсорбују трошкове“ (што доводи до губитака) или их „преносе на крајње цене“. Узимајући JC Penney, америчког домаћег трговца на мало, као пример, оригинална малопродајна цена фармерки купљених из Бангладеша била је 49,9 долара. Након повећања царина, ако се жели одржати маржа профита, малопродајна цена мора порасти на 68,9 долара, што је повећање од скоро 40%. Ако се цена не повећа, профит по пару панталона ће пасти са 3 долара на 0,5 долара, остављајући готово никакав профит.
Истовремено, неизвесност у ланцу снабдевања довела је предузећа у „дилему доношења одлука“. Џулија Хјуз, председница ААФА, истакла је на недавној индустријској конференцији да су америчка предузећа првобитно планирала да смање ризике „диверзификацијом локација набавке“ (као што је пребацивање неких поруџбина из Кине у Бангладеш и Шри Ланку). Међутим, изненадна ескалација царинске политике пореметила је све планове: „Предузећа не знају која ће земља бити следећа погођена повећањем царина, нити знају колико ће царинске стопе трајати. Не усуђују се лако да потписују дугорочне уговоре са новим добављачима, а камоли да улажу средства у изградњу нових канала ланца снабдевања.“ Тренутно је 35% америчких увозника одеће изјавило да ће „обуставити потписивање нових поруџбина“, а 28% предузећа је почело да поново процењује своје ланце снабдевања, разматрајући пребацивање поруџбина у Мексико и земље Централне Америке које нису покривене царинама. Међутим, производни капацитет у овим регионима је ограничен (способан је да преузме само 15% увоза америчке одеће), што отежава попуњавање тржишне празнине коју су оставили Бангладеш и Шри Ланка у кратком року.
Поред тога, амерички потрошачи ће на крају „платити рачун“. Подаци Америчког бироа за статистику рада показују да је од 2024. године индекс потрошачких цена (CPI) за одећу у САД порастао за 3,2% у односу на претходну годину. Континуирано варење царинске политике може довести до даљег повећања цена одеће од 5% до 7% до краја године, што ће додатно појачати инфлаторне притиске. За групе са ниским приходима, издаци за одећу чине релативно висок удео расположивог дохотка (око 8%), а растуће цене ће директно утицати на њихов капацитет потрошње, чиме ће се ограничити потражња на домаћем тржишту одеће у САД.
IV. Реконструкција глобалног ланца снабдевања текстилом: Краткорочни хаос и дугорочно прилагођавање коегзистирају
Америчко увођење царина Бангладешу и Шри Ланки је у суштини микрокосмос „геополитизације“ глобалног ланца снабдевања текстилом. Краткорочно, ова политика је довела до „вакуумске зоне“ у глобалном ланцу снабдевања одећом средњег и ниског ранга – губитак поруџбина у Бангладешу и Шри Ланки не може бити у потпуности апсорбован од стране других земаља у кратком року, што може изазвати „несташицу залиха“ код неких америчких трговаца. Истовремено, пад текстилне индустрије у ове две земље ће такође утицати на потражњу за сировинама као што су памук и хемијска влакна, што ће индиректно утицати на земље извознице памука попут САД и Индије.
Дугорочно гледано, глобални ланац снабдевања текстилом може убрзати своје прилагођавање ка „ниршорингу“ и „диверзификацији“: америчка предузећа могу даље преносити поруџбине у Мексико и Канаду (који уживају царинске повластице у складу са Северноамеричким споразумом о слободној трговини), европска предузећа могу повећати набавке из Турске и Марока, док кинеска текстилна предузећа, ослањајући се на своје „предности пуног индустријског ланца“ (комплетан систем од узгоја памука до производње готових производа), могу преузети неке поруџбине средњег и високог квалитета (као што су функционалне тканине и еколошка одећа) пребачене из Бангладеша и Шри Ланке. Међутим, овај процес прилагођавања ће потрајати (процењује се 1-2 године) и биће праћен повећаним трошковима реконструкције ланца снабдевања, што ће отежати потпуно ублажавање тренутних превирања у индустрији у кратком року.
За кинеска предузећа у области спољне трговине текстилом, ова рунда царинских превирања доноси и изазове (потребу да се носе са слабом глобалном потражњом и конкуренцијом у ланцу снабдевања) и скривене могућности. Они могу ојачати сарадњу са локалним фабрикама у Бангладешу и Шри Ланки (као што је пружање техничке подршке и заједничка производња) како би избегли царинске баријере САД. Истовремено, могу повећати напоре за истраживање тржишта у развоју, као што су Југоисточна Азија и Африка, смањујући зависност од јединственог тржишта у Европи и САД, чиме би стекли повољнији положај у реконструкцији глобалног ланца снабдевања.
Време објаве: 16. август 2025.